Кључно питање које аутор поставља је „у којој су мери друштвене групе и друштва свеукупно вољни, не само да указују на злочине других и да се сећају својих жртава, него да се суоче и са злочинима које је починила сопствена страна, и да се сећају жртава тих злочина?“
У фокусу студије јесте питање односа јавности према злочинима почињеним над Србима које су у Сарајеву током рата 1992-1995. починиле јединице Армије Босне и Херцеговине. Ова тема у јавности је повезана са два појма – Мушан Топаловић Цацо (командант у Армији БиХ) и Казанима. Како су Цацо и Казани постали симбол злочина почињених над Србима у Сарајеву и како се развијала јавна дискусија и јавно суочавање са овим темама за време рата, али и током две деценије након рата?
Николас Мол, Студија случаја, Изадавач: Фридрих Еберт Штифтунг, у оквиру публикације Између сећања, порицања и заборава. Три студије случаја о култури сећања у БиХ 20 година након рата, 2015.
Линк/доступност:
http://fes.ba/files/fes/pdf/publikationen/2015/MOLL_1_12_2016.pdf
Језик материјала (изворни): босански језик
Кључне речи: ЈНА Босна и Херцеговина Вуковар Дубровник Книн Косово Момир Булатовић Операција Бљесак Операција Олуја Радован Караџић Ратко Младић СФРЈ Сарајево Слободан Милошевић Србија Фрањо Туђман Хашки трибунал Хрватска Црна Гора антиратна кампања веб портал документарни филм домовински рат жртве рата играни филм изложба историјски извор кршење људских права култура сећања литература логори масовна страдања материјал за наставнике места страдања међународна заједница музеј настава историје национализам основнa школa пропаганда ратна свакодневница ратни злочини средњa школa суочавање с прошлошћу јавне представе рата