Документарни филм који се бави односима председника Србије Слободана Милошевића и Хрватске Фрање Туђмана. Филм је заснован на сведочењима најистакнутијих српских, хрватских, словеначких и бошњачких политичара тог времена.
Други део филма говори о ситуацији на терену, односно доноси одговор на питање да ли се договор из 1991. види у ратним сукобима Срба и Хрвата који су потом уследили.
Аутор филма је Слађана Зарић. Филм је рађен у продукцији РТС.
Линк/доступност: Филм је доступан на:
први део http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/912566/dogovoreni-rat-prvi-deo.html
други део http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/912622/.html
Језик материјала (изворни): српски језик
Документарни филм који говори о страдању Срба током рата у БиХна подручју општина Братунац, Скелани, Милићи, Калесија и Зворник. У филму сведоци говоре о страдању цивила и војника током 1993. За неке од тих злочина оптужен је Насер Орић пред судом БиХ. Филм се бави појединачним причама и случајевима почињеног ратног злочина.
Документарни филм „ Неопростиво“ данског редитеља Ларса Фелдбале Петерсена. Есад Ланџо годинама покушава да се помири са својом ратном прошлошћу. Ратни злочинац враћа се у БиХ да би се сусрео с пријатељем, бившим чуваром логора, својим жртвама и својом породицом.
Године 1992. на Београдском пролећу одржан је рок концерт под називом „Београдски рок победник”. Концерт је био у директном ТВ преносу РТС-а . Током концерта, Рамбо Амадеус се ненајављен попео на бину, носећи препознатљиву бунду. Прекинуо је наступ Беби Дол и обратио се публици.
Документарни филм у продукцији британског BBC-a. Британски новинари су документовали свакодневни живот у источном делу Мостара. Филм представља скуп усмених сведочанстава о томе како су ратне дане проводили мостарски Бошњаци, под непрестаним гранатирањем, од стране њихових суседа Хрвата.
Документарни филм „ Дом у туђини“ говори о људима (избеглицама) који су након рата заменили своје станове и куће са људима који су из њих избегли током оружаних сукоба у БиХ. Аутори филма: Даворка Турк, Неџад Новалић. Продукција: Центар за ненасилну акцију ( ЦНА, 2017)
Двочасовни докуменарни филм, који говори о злочину у Сребреници. У документарцу су заступљена сведочанства преживелих и њихових рођака, као и сведочанства холандских мировњака при УН-у.
Некадашње складиште за гориво Југословенске народне армије у селу Дретељ код Чапљине у пролеће 1992. године претворено је у логор. У току три године, у овом складишту, у суровим и нељудским условима, држано је око три хиљаде људи. За голготе које су преживели, до данас су осуђене три особе на укупно 18 година затвора.
Књига говори о култури сећања. Ради се критици идеолошки мотивисаног измишљања (националистичи обојене) митологије у историографији, које није заобишло Сплит ни Мостар као некадашње „обележене“ градове у којима је цветао комунизам. Говори се о преферирању „црног“ над „црвеним“, односно наслеђу фашизма над оним комунистичким у Сплиту и Мостару деведесетих година двадесетог века.
Радња се дешава током једног дана, од јутра до сумрака једне недеље, 29. августа 1993., и читав заплет заснива се на својеврсној комедији забуне – и бошњачки и хрватски диверзантски вод на положајима око Музаферове куће дошао је на сјајну и, како се види, на „оригиналну“ идеју да за потребе тајног задатка обуче непријатељске униформе, што доводи до двоструке забуне у тренутку кад сазнају једни за друге, јер уноси тотални неред у за рат несумњиво најважнијој ствари на свету, – оној који су „наши“, а који су „ваши“. Али, пре него што при крају дана смисле стратегију шта да учине једни са другима и треба ли да се верује униформама, шесторица хрватских и исто толико бошњачких војника не указују само на аспурдност ситуације у којој једни с гробља, а други са куле, нетремице гледају у војнике по чијим им се униформама чини да су „наши“, а заправо „ваши“, већ се, док чекају, „врте“ и њихове приватне приче из прошлости, кроз које је свакоме од ликова детаљније описан карактер, али и смештен у заједнички контекст прошлости. А по њему, том контексту сличних услова, времена и идола одрастања, који се преплићу и додирују, њихов тренутни положај постаје још бесмисленији.