Центар за грађанско образовање из Подгорице креирао је публикацију „Процес суочавања с прошлошћу у Црној Гори – случај Морињ“ с циљем поштовања принципа
суочавања са прошлошћу потпуне транспарентности пред публиком. Стога ова публикација даје преглед суђења и интегралног аутентичног материјала који је настао пред судовима у Црној Гори у случају логора за војне затворенике „Морињ“ као помоћ при анализи учења о прошлости.
Линк/доступност: http://media.cgo-cce.org/2014/12/cgo-cce-proces-suocavanja-sa-prosloscu-u-cg-slucaj-morinj.pdf
Језик материјала (изворни): црногорски језик
Дигитална библиотека Монтенегрина представља независну иницијативу за очување црногорске науке и културне баштине. У једној од својих секција (историја, Црна Гора у ХХ веку) постоји велика збирка чланака, интервјуа и документарних филмова који се баве ситуацијом у Југославији током 90-их година и стањем у Црној Гори.
Књига бившег официра ЈНА и ветерана НОБ-а даје критички осврт на ратне операције током распада СФРЈ. Аутор кроз неколико целина објашњава узроке и ток распада Југославије, дајући стручно виђење војних активности свих зараћених страна.
Рон Хавив је амерички фотограф који је током ратова на просторима бивше Југославије камером забележио многе важне догађаје. Његове фотографије присутне су у многим штампаним и електронским публикацијама. Коришћене су и као доказни материјал на међународном кривичном суду у Хагу. Онлајн фото есеј настао је на основу књиге „Blood And Honey: A Balkan War Journal“ (2000.) Садржи стотинак фотографија које приказују ратна страдања од којих је већина погодна за наставу у школама.
Злата Филиповић је била дванаестогодишња девојчица током опсаде Сарајева 1992. године. На наговор учитељице, почела је да пише дневник по узору на Ану Франк. У дневник је из своје перпсективе бележила свакодневницу рата. Прво издање стигло је на киоске већ 1993. године што је Злати донело међународну препознатљивост и омогућило њој и породици да се евакуише из Сарајева.
Опсада Сарајева испричана кроз искуство обичних људи – грађана Сарајева. Већина забележених видео сведочења настала су током или непосредно након опсаде Сарајева. Видео интервјуи су урађени са око 450 Сарајлија – политичара, лекара, деце, генерала, уметника, новинара, просветних радника, домаћица, глумаца, иноватора, обичних грађана. Њихова лична сведочења бележена су хронолошки, од марта 1992. до марта 1996. Материјал који садржи и анкету о преживљавању `92-`96 јесте прво и једино истраживање спроведено о искуству преживљавања обичних Сарајлија за време опсаде. Упитници (31 стандардно питање) пружају јединствен увид у живот и опстанак под опсадом по искуству 4.637 појединаца из свих градских четврти и дају могућност компарације.
Књига амерчког историчара Роберта Доније доноси транскрипте посланичких говора, као и иступања највиших руководилаца Републике Српске. Овај материјал највећим делом коришћен је као доказни материјал на Међународном кривичном суду за бившу Југославију где је Донија, као експерт, више пута вршио експертизу и сведочење.
Пројекат “Мапирање логора/места заточења” има за циљ да се емпиријским истраживањем, у сарадњи са бившим логорашима и удружењима логораша и коришћењем судски утврђених чињеница, документује постојање логора, број и имена убијених заточеника и тортура која је примењивана у логорима и другим местима заточења.
Пројекат антиратне кампање „Римтутитуки“ настао је на предлог Центра за антиратну делатност у реализацији бендова – Екатарина Велика, Електрични Оргазам и Партибрејкерси у пролеће 1992. године. У уличним акцијама и протестима (у отвореном камиону) кружили су улицама Београда противећи се рату. Антиратни протест „Римтутитуки“ обележен је песмом „Слушај ‘вамо!“ с кључним рефреном „Мир, брате, мир“, чији је сингл издао Радио Б92 у око 2000 примерака уз договор да не сме да се нађе ни у каквој врсти продаје.
Пројекат Особна сјећања ( 2010 ) је веб портал сведочанстава сведока историјских догађаја у Хрватској у време рата од 1941. до данас.