Кључно питање које аутор поставља је „у којој су мери друштвене групе и друштва свеукупно вољни, не само да указују на злочине других и да се сећају својих жртава, него да се суоче и са злочинима које је починила сопствена страна, и да се сећају жртава тих злочина?“
У фокусу студије јесте питање односа јавности према злочинима почињеним над Србима које су у Сарајеву током рата 1992-1995. починиле јединице Армије Босне и Херцеговине. Ова тема у јавности је повезана са два појма – Мушан Топаловић Цацо (командант у Армији БиХ) и Казанима. Како су Цацо и Казани постали симбол злочина почињених над Србима у Сарајеву и како се развијала јавна дискусија и јавно суочавање са овим темама за време рата, али и током две деценије након рата?
Николас Мол, Студија случаја, Изадавач: Фридрих Еберт Штифтунг, у оквиру публикације Између сећања, порицања и заборава. Три студије случаја о култури сећања у БиХ 20 година након рата, 2015.
Линк/доступност:
http://fes.ba/files/fes/pdf/publikationen/2015/MOLL_1_12_2016.pdf
Језик материјала (изворни): босански језик