Радња се дешава током једног дана, од јутра до сумрака једне недеље, 29. августа 1993., и читав заплет заснива се на својеврсној комедији забуне – и бошњачки и хрватски диверзантски вод на положајима око Музаферове куће дошао је на сјајну и, како се види, на „оригиналну“ идеју да за потребе тајног задатка обуче непријатељске униформе, што доводи до двоструке забуне у тренутку кад сазнају једни за друге, јер уноси тотални неред у за рат несумњиво најважнијој ствари на свету, – оној који су „наши“, а који су „ваши“. Али, пре него што при крају дана смисле стратегију шта да учине једни са другима и треба ли да се верује униформама, шесторица хрватских и исто толико бошњачких војника не указују само на аспурдност ситуације у којој једни с гробља, а други са куле, нетремице гледају у војнике по чијим им се униформама чини да су „наши“, а заправо „ваши“, већ се, док чекају, „врте“ и њихове приватне приче из прошлости, кроз које је свакоме од ликова детаљније описан карактер, али и смештен у заједнички контекст прошлости. А по њему, том контексту сличних услова, времена и идола одрастања, који се преплићу и додирују, њихов тренутни положај постаје још бесмисленији.
Линк/доступност: није доступан на интернету
Језик материјала (изворни): хрватски језик
Continue Reading