Радовићев рад представља први део Монографије „Тортура у рату, последице и рехабилитација: Југословенско искуство“ и даје кратак приказ политичког контекста последњег стадијума распада Југославије. Описане су специфичности југословенских ратова: етничко чишћење, импровизовани логори и места затварања, као и значајна улога парамилитарних формација. Рад је значајан између осталог и због покушаја аутора да направи списак логора на читавом простору бивше Југославије и опште процене жртава на свим ратиштима.
Линк/доступност: Монографија је доступна у ПДФ верзији на линку: http://www.ian.org.rs/publikacije/tortura/knjigatortura.htm
док је Радовићев рад доступан на линку: http://www.ian.org.rs/publikacije/tortura/srpski/01.pdf
Језик материјала (изворни): српски језик
Овчара је назив фарме у склопу Вупика, смештене пет километара југоисточно од Вуковара. Данас позната по злочину почињеном након пада Вуковара у новембру 1991. године. Од 2006. године на том месту сећања отворен је спомен дом са сталном поставком која приказује жртве и предмете пронађене током ексхумације.
„Злочини пред Трибуналом: Средња Босна“ бави се неким од најтежих злочина почињених над цивилима током хрватско-муслиманског сукоба у средњој Босни од почетка 1993. до почетка 1994. године. Истрага навода о злочинима, које су починиле обе стране у сукобу, почела је док је сукоб још увек трајао, и довела до подизања неких од првих оптужница Међународног суда. У филму су приказани оригинални снимци из 1993. године у којима се виде масовна страдања и злочини почињени у Ступном Долу и Ахмићима од стране хрватских снага над муслиманским становништвом. У филму су приказани и злочини муслиманских снага над хрватским цивилним становништвом у Бикошима и Уздолу, као и српских војника у логорима Каменица и Ливаде. У филму се обрађује и питање учешћа муџахедина у почињеним злочинима.
Кључно питање које аутор поставља је „у којој су мери друштвене групе и друштва свеукупно вољни, не само да указују на злочине других и да се сећају својих жртава, него да се суоче и са злочинима које је починила сопствена страна, и да се сећају жртава тих злочина?“
Документарни филм редитељке Марије Фуглеваг Варсински из 1998. године. Филм у дужини од око 75 минута приказује лична сведочанства преживелих Сребреничана о геноциду у Сребреници. Осим сведочанстава преживелих у филму се приказују бројни архивски снимци из времена 1995. године као места страдања Сребреничана.
Веб портал Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим тешким повредама људских права почињеним на територији некадашње СФРЈ од 1. јануара 1991. до 31. децембра 2001. године.
Outreach програм (1999) Међународног кривичног суда за бившу Југославију је програм намењен младима, локалним заједницама, медијима и рад са регионалним правосудним системима – подршка националним правосуђима са циљем упознавања са радом Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Outreach програм садржи информативне и едукативне материјале, публикације, мултимедијалне садржаје на веб сајту и на друштвеним мрежама.
Косовска књига памћења (2015) је база података Фонда за хуманитарно право и Фонда за хуманитарно право Косова ратних злочина (цивили, рањеници и ратни заробљеници), људима који су страдали у току борбе и људима који су присилно нестали у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године на Косову.
„Батајница иницијатива за меморијал“ је веб пројекат Фонда за хзманитарно право, са циљем да се на простору на ком су откривене масовне гробнице у које су одлагана тела Албанаца са Косова, оснује меморијални центар. У батајничким гробницама пронађени су посмртни остаци 700 жртава злочина који су почињени на више места на Косову у току 1999. године. Ексхумације у Батајници почеле су 2001. године. У две пресуде Хашког трибунала утврђена је одговорност највиших српских полицијских званичника у заташкавању злочина.