Документарни филм који говори о кошаркашким звездама Дражену Петровићу и Владу Дивцу. Иако некада велики пријатељи, рат који је избио у Југославији ставља их на супротне стране, Петровић је умро 1993. године, а да никада више није разменио ни реч са Дивцем. Документарац је још један доказ како политика и рат успевају да униште и оно највредније, а у конкретном случају, то су пријатељство и један од највећих кошаркашких тимова свих времена.
Линк/доступност: доступно на интернету
Језик материјала (изворни): енглески језик, дио интервјуа на српском и хрватском језику
Документарни филм у продукцији РТЦГ говори о слому Комунистичке партије у Црној Гори и доласку нових снага на власт оличених у младим сарадницима Слободана Милошевића, Момиру Булатовићу и Милу Ђукановићу.
Документарни филм који пружа увид у један сегмент живота и преживљавања цивилног становништва у опкољеном Сарајеву и помоћ коју су људи пружали једни другима, не обазирући се на етничку припадност.
Изложба „Југославија од почетка до краја“ јесте део вишегодишњег пројекта, на ком су радили стручњаци са подручја бивше Југославије, који се састоји из неколико сегмената, од којих је један „Крај Југославије“. Изложба је била постављена у Музеју Југославије.
Документарни серијал о медијима у Србији у продукцији Министарства културе и образовања Републике Србије – од доласка на власт Слободана Милошевића до данашњих дана. Прве четири епизоде садрже материјале релевантне за распад Југославије и ратове деведесетих.
Двадесет и четири кратке лирске приче о Вуковару, детињству, пријатељима, животу, рату и свету који нас окружује једина су кљижевна заоставштина легендарног ратног извештача из Вуковара. Састављене су од топлих прича о основним људским вредностима који је Синиша читао слушаоцима радија из опкољеног града, а уједно их је слао факсом из разрушеног Вуковара у Загреб непосредно пре пада града. У књизи се налазе и ратни извештаји из Радио Вуковара, књига која никако не би требало да се заобиђе.
Сведочанство о почецима сукоба и живота у Вуковару током ратних сукоба 1991.
Радња се дешава током једног дана, од јутра до сумрака једне недеље, 29. августа 1993., и читав заплет заснива се на својеврсној комедији забуне – и бошњачки и хрватски диверзантски вод на положајима око Музаферове куће дошао је на сјајну и, како се види, на „оригиналну“ идеју да за потребе тајног задатка обуче непријатељске униформе, што доводи до двоструке забуне у тренутку кад сазнају једни за друге, јер уноси тотални неред у за рат несумњиво најважнијој ствари на свету, – оној који су „наши“, а који су „ваши“. Али, пре него што при крају дана смисле стратегију шта да учине једни са другима и треба ли да се верује униформама, шесторица хрватских и исто толико бошњачких војника не указују само на аспурдност ситуације у којој једни с гробља, а други са куле, нетремице гледају у војнике по чијим им се униформама чини да су „наши“, а заправо „ваши“, већ се, док чекају, „врте“ и њихове приватне приче из прошлости, кроз које је свакоме од ликова детаљније описан карактер, али и смештен у заједнички контекст прошлости. А по њему, том контексту сличних услова, времена и идола одрастања, који се преплићу и додирују, њихов тренутни положај постаје још бесмисленији.
Стална поставка представља историјске периоде од праисторије до 2006. године. Распад Југославије и улога Црне Горе, представљени су претежно кроз фотографије и друге визуелне изворе са пратећим текстом, прилагођеним ученичкој популацији.
Јасминко Халиловић је аутор пројекта „Детињство у рату“ који је у јуну 2010. објавио онлајн позив људима који су део одрастања провели у рату да пошаљу свој кратки одговор на питање „Шта је за тебе детињство у рату?“. Циљ је био да се од великог броја кратких одговора направи књига која ће да представи различите аспекте овога искуства. У јануару је објављена књига „Детињство у рату: Сарајево 1992-1995.“. У фебруару 2015. Халиловић је окупио тим за стварање колекције будућег Музеја ратног детињства. У Музеју ратног детињства представљена је колекција личних предмета, прича, аудио и видео сведочења, фотографија, писама, цртежа и других докумената који дочаравају искуство одрастања у рату. Сваки предмет који је изложен у оквиру музејске поставке или гостујућих изложби, праћен је причом његовог власника.